-Čla­no­vi Re­gi­o­nal­nog lut­kar­skog po­zo­ri­šta Te­re­mok Vo­log­da iz Ru­si­je pli­je­ni­li su pa­žnju gle­da­la­ca iz­u­zet­no li­je­pom kom­bi­na­ci­jom ži­ve i lut­kar­ske igre u pred­sta­vi „Kar­men“, ko­ju je po mo­ti­vi­ma pri­če Pro­spe­ra Me­ri­mea re­ži­rao Bo­ris Kon­stan­ti­nov. Pri­ča o stra­stve­noj lju­ba­vi Kar­men i Ho­zea u ma­ni­ru bor­be to­re­a­do­ra i bi­ko­va, je­din­stven je spoj po­kre­ta, ple­sa i mu­zi­ke, ko­ji­ma su, uz pit­ku do­zu hu­mo­ra, pre­ci­zno do­ča­ra­ne pre­po­zna­tlji­ve emo­ci­je lju­ba­vi, tu­ge, ra­do­sti i mr­žnje. Mu­zi­ka je bi­la va­žan oslo­nac pred­sta­ve - naj­vi­še su ko­ri­šće­ni po­zna­ti di­je­lo­vi iz isto­i­me­ne ope­re Žor­ža Bi­zea, ob­ra­đe­ni za po­tre­be scen­ske igre, za­tim kom­po­zi­ci­je Ro­di­o­na Šče­dri­na i Vla­di­mi­ra Pli­sa. Glum­ci ko­ji su imi­ti­ra­li zvuk ka­sta­nje­ta i špan­ske gi­ta­re, do­ča­ra­li su to ta­ko ubje­dlji­vo da se či­ni­lo kao da za­i­sta pro­iz­vo­de taj zvuk, emi­to­van sa ma­tri­ce po­sred­stvom zvuč­ni­ka. U jed­no­stav­noj sce­no­gra­fi­ji „ras­pa­ra­nog plat­na“, ko­ju je osmi­slio Vik­tor An­to­nov, sve je bi­lo mul­ti­funk­ci­o­nal­no: toč­ko­vi za­pre­žnih ko­la, šta­po­vi, dr­ve­ne ku­ti­je, cr­ni pla­što­vi, sve se po­sta­vlja­lo, skla­pa­lo i ras­kla­pa­lo za ti­li čas iz jed­nog u dru­gi ob­lik, u skla­du sa za­htje­vi­ma pri­če. Per­fekt­nu ko­re­gra­fi­ju ko­ju je osmi­sli­la Na­ta­li­ja Pe­tro­va-Ru­da­ja, uvje­žba­ni glum­ci su do de­ta­lja pre­ci­zno iz­ve­li, pre­la­ze­ći iz ži­ve igre u lut­kar­sku ani­ma­ci­ju, sve u rit­mu mu­zi­ke. Eki­pu glu­ma­ca-lut­ka­ra, ko­ji su ujed­no bi­li i ma­đi­o­ni­ča­ri po­kre­ta i ple­sa, či­ne: An­drej Va­si­ljev, Ma­ri­na Je­fre­mo­va, Va­len­tin Ov­sja­ni­kov, Alek­san­dar Ši­škin, Na­ta­li­ja Va­si­lje­va, Na­ta­li­ja Sa­ven­ko­va, Ma­ri­na Mi­zi­na i Ivan Za­ha­rov. Ko­ri­sti­li su „plan­šet­ne“ dr­ve­ne lut­ke, ko­je mo­gu da po­kre­ću dvo­je, ali i če­tvo­ro glu­ma­ca. Ne­ma jed­nog glum­ca za jed­nu lut­ku, ka­žu, ne­go svi ra­de sve.
- Re­di­telj je dav­no ma­štao da ovu pred­sta­vu igra­mo upra­vo u ova­kvim uslo­vi­ma, jer sce­no­gra­fi­ja pret­po­sta­vlja da se sve de­ša­va u šu­mi, u za­tvo­re­noj sce­ni taj pro­stor ne mo­že­te do­ča­ra­ti. Ve­li­ka nam je čast, za­do­volj­stvo i sre­ća što smo ima­li pri­li­ku da igra­mo na ovoj otvo­re­noj sce­ni ži­vo­pi­sne de­ko­ra­ci­je, ka­za­la je Ma­ri­na Je­fre­mo­va. Njen ko­le­ga Ivan Za­ha­rov is­ti­če da su svi oni glum­ci-lut­ka­ri, nji­ho­va spe­ci­jal­nost je te­a­tar lu­ta­ka i pri­ro­dan re­zul­tat ta­kve sin­te­ze je spek­takl lu­ta­ka, ple­sa i glu­me.
- Ovu pred­sta­vu ra­di­mo u Te­a­tru gra­da Vo­log­da, gdje svi tre­nut­no ži­vi­mo i ra­di­mo. Svi smo uči­li u ra­znim te­a­tar­skim ško­la­ma po gra­do­vi­ma iz ci­je­le Ru­si­je- Ni­žnje­va, Nov­go­ro­da, Ni­že­go­rod­ska­ja te­a­tral­na ško­la, iz Sta­vro­po­lja, Eka­te­rin­bur­ga, a u ovom po­slu ve­o­ma du­go sa­ra­đu­je­mo, ta­ko da ra­zu­mi­je­mo je­dan dru­go­ga na po­zor­ni­ci. Po­treb­no je du­go ra­di­ti, ali u to­me se mno­go to­ga mo­že po­sti­ći, ka­že An­drej Va­si­ljev. Tim­ski rad, ko­or­di­na­ci­ja i sklad po­kre­ta su ve­o­ma va­žni za uspjeh pred­sta­ve, s ob­zi­rom da na mo­men­te jed­nu lut­ku ani­mi­ra njih če­tvo­ro, svi kao je­dan. Ka­da du­go ra­diš ovaj po­sao, ka­žu glum­ci, na­kon bez­broj po­na­vlja­nja, to se vre­me­nom na­u­či. Po­treb­no je da lju­di osje­ća­ju je­dan dru­go­ga, ka­ko bi oži­vje­li dr­ve­nu lut­ku u ru­ka­ma. Od­gle­da­li su tri pred­sta­ve Ko­tor­skog fe­sti­va­la, su­tra već pu­tu­ju, ža­le što ne­će vi­dje­ti ve­ći dio pro­gra­ma.
Ru­ski po­zo­ri­šni kri­ti­ča­ri su pred­sta­vu „Kar­men“ pro­gla­si­li naj­a­de­kvat­ni­jim pre­vo­đe­njem pri­če na po­zo­ri­šni je­zik u po­sljed­njih 150 go­di­na. Na­gra­đe­na je „Zlat­nom ma­skom“, glav­nom na­ci­o­nal­nom po­zo­ri­šnom na­gra­dom u Ru­si­ji, na In­ter­na­ci­o­nal­nom dječ­jem fe­sti­va­lu u Su­bo­ti­ci je na­gra­đe­na ve­li­kom na­gra­dom, dok je u Za­gre­bu na In­ter­na­ci­o­nal­nom fe­sti­va­lu PIF osvo­ji­la no­mi­na­ci­je za naj­bo­lje lut­ke i naj­bo­ljeg ko­re­o­gra­fa.
Na sce­ni „Ku­ti­ja“ u Cen­tru za kul­tu­ru ve­če­ras će bi­ti iz­ve­de­na pred­sta­va „Pi­ka­blo“, ko­ju su glum­ci ita­li­jan­skog te­a­tra Tam Te­a­tro­mu­zi­ka i re­di­telj Mi­ke­le Sam­bin po­sve­ti­li Pa­blu Pi­ka­su.
M.D.Po­po­vić